7. Kom{ijata

Veqo so velosipedot se vra}a doma.

MUSTAKLIJATA: Kom{ija!

Veqo prodol`uva da odi.

MUSTAKLIJATA: Drugar Veqo!

Veqo zastanuva. Poleka se vrti kon sosedot vo temno sako so rigi, prefrleno preku ramenicite. Ovoj mu se dobli`uva.

VEQO: O, kom{ija. Toa si ti. Izvini, ne te vidov.

MUSTAKLIJATA: Ajde, de? E, Veqo-beqo. ^ekaj, be, malce. Kaj brza{ tolku?

VEQO: Doma, kom{ija. Na ru~ek.

MUSTAKLIJATA: Ako, kom{ija! Dobro e tova. ^ovek trebe da si ja gleda familijata i ni{to drugo.

VEQO: Taka e, kom{ija. Ni{to drugo.

MUSTAKLIJATA: A kako e tvojata familija?

VEQO: Za{to!

MUSTAKLIJATA: Ne se vika "za{to", nego fala na pra{awe!

VEQO: Da. Izvini, kom{ija.

MUSTAKLIJATA: Sin ti, gleam, porasnal. Ma{ala, Veqo. Ma{ala.

VEQO: Dobar e, fala na pra{awe.

MUSTAKLIJATA: Rastat decava, Veqo. Preku no} rastat. Ti si gi ostail za godina-dve, oni porasnale za pet. Nali taka, Veqo?

VEQO: Taka e, kom{ija. Izvini, ama sea stvarno moram da idam.

MUSTAKLIJATA: Ako, kom{ija. Ako. Samo ti idi. A na sin ti, pripazi. Dodu{a, }e pazime i mie. Znae{ kako e so mladive. Vreli se tova glavi. A mie, znae{, u{te se rukovodime po onaa na{ana: "Narod {to ima ovakva omladina, da ne se pla{i za svojata budu}nost". Ti...znae{ ~ija e tova misla, nali Veqo?

VEQO: Znam kom{ija, kako ne bi znael...

MUSTAKLIJATA: ^ija Veqo?

VEQO: Na Tito.

MUSTAKLIJATA: Na drugarot Tito.

VEQO: Na drugarot Tito, kom{ija. Prijatno.

MUSTAKLIJATA: Taka. Samo taka. Prijatno, du{o. Prijatno.

Veqo zaminuva.

MUSTAKLIJATA: E, moj Veqo-beqo...

    [ Sodr`ina | Prethodna | Sledna ]

[ 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 ]

[ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 ]