29. Is~ekuvawe

Vo sobata vo koja sveti ~kilavo svetlo sedi Rada. Dlaboko vdi{uva. Se opiva od nekoj prijaten miris.

Vleguva Pan~e.

PAN^E: [o prai{ Radice, pa' se zanosi{.

RADA: Ve~erva lipive tolku ubavo miri{at. A mene ne{to me stegnalo, kao grutka da imam ovde.

PAN^E: Za{to be Rado. Ne{to ne e u redu?

RADA: Pane, tatko ti u{te ne e vraten. Strav mi e da ne mu se slu~ilo ni{to...

PAN^E: Ne pla{i se, more Radice, na Veqo ni{to ne mu se slu~ue. Ne e on ~oek za takvo ne{to. Kaj da e, }e dojde.

RADA: Ama, od sabajle go nema. Ne znam {to da pravam. Idi, molim te, do du}anot. Mo`da e tamo. Sakav ja da idam, ama se pla{ev da ni se vrati on doma, da ne se razijdeme...

PAN^E: Pu{ti go ~oekot, mori Rado. Barem edna{ ima pravo da se zapie. Denes e negov den. Nej}um ja }eifot da mu go rasipujam.

RADA: Denes ja na{le Tin~e. Znae{, prodava~kata od negoviot du}an. Se obesila kutrata.

PAN^E: Kako be, za{to?

RADA: Se obesila. Nikoj ne znae za{to. U xeb & na{le pari, svitkani u knixe. Na knixeto pi{uelo: "Za mawakot". Go spomnala u nego i tatka ti. "Izvini Veqo", pi{uelo. "Taka trebe{e da bide".

PAN^E: [to zna~i tova?

RADA: (Zamisleno) [to zna~i? Koj }e znae {to sve zna~i. Aj' sea, idi.

PAN^E: Da idam, vika{, i ako go najdam so dru{tvo {to da mu re~am? „Ajde, Veqo, Rada te ~eka da si legne{ na vreme"? Ili da mu re~am "Dosta pie{ Veqo, ti se obesila prodava~kata", {to?

RADA: Ni{to. Ni{to ne ka`uj mu. Znae on sve. Samo vidi go kako e i ...

PAN^E: I, {to? ... Da go vratam li?

RADA: Ne. Ostaj go. Vistina, ova trebe da e negov den.

Zaminuva.

RADA: (Za sebe) Negov den. A, sve mislev: denov }e bide i moj.

  [ Sodr`ina | Prethodna | Sledna ]

[ 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 ]

[ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 ]