23. Tinka

Tinka vo prodavnicata. Sama e pred starata kasa. Zamislena. Se kr{i okolu odlukata.

TINKA: Ajde Tinke, zemi {o ~eka{. Nema{ smelost, tova ti e. Bo`e, zna~i tova be{e sonot {to sum go sonuela. Deteto moe u svetulka pretvoreno. A nadvor mrak, temnica. Samo ona, jedina svetlos' u taja no}. Stoi na eden {irok Plo{tad i me glea prao u o~i. A ja zastanata na Kameni most, kao zayidna u nego. Sakam da go preminam, da idam do neja, ama ne mo`am. I' vikam, ama ni{to ne se slu{a. Ona se vrti i zaminue, a strav me obliva. Poleka, ama sigurno mi ide deteto. Ja vikam, kriknujam, ona podzastanue. Se svrtue, me poglednue so eden laden pogled k'o da ne me vi|ava, pa prodo`ue zagledana negde napred. Zapri, milo! Ona ide. Stoj, majka! Ona se izgubue u no}ta. Posle sve potonue u temnica. Sve se gubi. I Plo{tadot i Oficirski, i Bankata, i cel grad. Sve iz~eznue u mrakot. Gospodi Bo`e, prosti mi...

Nenadejno ja svrtuva ra~kata od kasata i gi sobira site pari od nea.

TINKA: Izvini Veqo. Nema drug izlez.

23. Tinka

Tinka vo prodavnicata. Vleguva {efot Sime.

SIME: Zdravo, Tin~e.

TINKA: O, {efe. Dobro dojde. Saka{ kafence.

SIME: Neka, Tinke, ne sakam.

TINKA: Si doru~kuel li? Do nas pravat ubav burek.

SIME: Za drugo sum ja dojden. Sedi malce.

Taa sednuva. Nervozna e.

SIME: Onoj {tofot, {o ti go daov...

TINKA: Nema vi{e, {efe. Sve otide.

SIME: Cel li go dade?

TINKA: Sve {efe. Na mu{terii {to dova|ava so liv~iwa so potpis na direktorot.

SIME: Ima problem, Tinke. Se javi mawak.

TINKA: Kakov mawak {efe?

SIME: Celo edno odelo pomalce.

TINKA: Tova e odeloto {to mu go isekov na {efov. Na Veqo. On tova si go plati.

SIME: Ja toj {tof ne ti go daov za pla}awe. Ti go daov za veresija. Za drugarite. Sea ima mawak. A direktorot me tereti mene.

TINKA: [to da pravam ja, {efe?

SIME: Da mi gi stvori{, slu{a{ li, `eno. Nalet parite. [tofot mi trebe! Nema vi{e takov, italijanite ne ispratile nov, a direktot mu obe}al na nekoj od golemite buxi. Toj {tof be{e za drugarite.

TINKA: Pa i Veqo ti e tebe drugar, Sime.

SIME: Drugar, ama ne takov. On mi e samo drugar od detstvo. Sakam da go stvori{ toj {tof kako znae{. ]e mu go pobara{. Razbra li?

Sime zaminuva. Vleguva Veqo, dobro raspolo`en.

VEQO: [to e Tin~e, {to si se zamislila taka. Izgleda{ kako gemiite da ni propadnale.

TINKA: Ne propadnava, {efe. Vozat oni. Bri{at napred. Ja samo si mislam: kolku li {tof e potro{en na onie nivni golemi edra.

  [ Sodr`ina | Prethodna | Sledna ]

[ 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 ]

[ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 ]