11. Oficerot

Baletsko u~ili{te. Proba. Dejan nosi elenska maska na liceto. Vratata naglo se otvora i niz nea vleguva eden krupen, musta}est oficer vo svojata letna uniforma.

KAPETANOT: [to je, mustro, opet mi se ti zanosi{?!

DEJAN: (Edvaj izustuva) Ali, tata...

KAPETANOT: Nijesam li ti ve~ stoput ‘reka’ da mi vi{e vo|e ne zalazi{? ...

DEJAN: Tata, molim te. Dobro, ko ti je rekao da sum tu?

KAPETANOT: Mama, ko bi drugi. Mamu vam qubim, i tebe i woj. Ma zar od tolikih {vindlera ba{ moj sin da igra bal#t? ...

DEJAN: Tata, pa ja to volim...

KAPETANOT: Voli{? Vidi bogati. Ne mo`e, bre. Ne mo`e. Ne dam da mi se tu preme}e{ ka’ {tuka... (nekako se podsmiruva) Ma, Dejane, sine, shvati, nije ovo za tebe.

DEJAN: Ali, za{to? ... To je samo bajka.

KAPETANOT: Ma kakva bajka! Bajke su, bre, za pedere! Tebi prili~i da sprema{ recitale. I to, po mogu}nosti, borbeno-revolucionarnog sadr`aja, ili, razumije{, neku drugu vrstu kulturno-umjetni~kog programa...

DEJAN: Ti misli{ da je ovo banalno?

KAPETANOT: (Ne go razbira zborot) Molim?! To ti misli{, a ja mislim drugo...

DEJAN: Ali, tata, ovo je isto kulturno-umetni~ki program...

KAPETANOT: Zna{ {ta? ... Jebem ti ja takav kulturno-umetni~ki program, a i te stare kurve{tije {to vas wemu u~e!

Vleguva Oqa.

KAPETANOT: O, dobar dan drugarice nastavnice. Evo, ja do{ao po maloga Dejana.

OQA: A, da. Mo`am da vi ka`am deka Dejan odli~no napreduva.

KAPETANOT: [to }ete, neko mora i to... E, pa dovixewa, drugarice nastavnice. (Kon Dejan) Ajde ti, ku~i!

Izleguvaat kapetanot i Dejan.

  [ Sodr`ina | Prethodna | Sledna ]

[ 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 ]

[ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 ]