(Sumrak na rumenom horizontu. Nela dolazi pored klupe. Okre}e se, nema nikoga. Seda bezvoljno na klupu.

S druge strana, sav ubu|en, neo~kivano ule}e Toto)

TOTO:

Nela, Julija se jo{ uvek nije vratila ku}i!

NELA:

(Sa o~itim olak{anjem) Toto, bojala sam se da te ne}u na}i.

TOTO:

(Jo{ uvek uzbu|en, zuri na sve strane) Nisam mogao da ne do|em. Ona mala nesre}a }e nas sve izludeti. (Ka Neli) Mama uzima pi-pilule za umirenje. Pritisak joj {iklja, vi-vi~e, ja-adnica, po ceo dan, moji prijateli je u-umiruju, a onda svi za-zajedno iidemo da tra`imo Juliku.

NELA:

Pa, kako da ti pomognem Toto. Ajde, ajde da ja zajedno tra`imo. Evo mo`emo po~eti odavde...

TOTO:

(Nervozno okre}e glavom) Ne-ne mogu vi{e. Umoran sam od lutanja.

(Klone na klupu)

NELA:

Pa ti si `iva voda.

(Vadi maramicu i bri{e ga)

TOTO:

(Se zagleda se u nju, prijatno mu e) Umro sam. E-ej, daj malo i tu-tu na vra-atu!

NELA:

(Dod ga revnosno bri{e i na vratu) Toto, jesi li siguran li je ku~... pudlica ovde.

TOTO:

Si-ig...Sto posto.

NELA:

Otkud zna{?

TOTO:

Pr-rvo, ona je uvek tu be`ala. Dru-ugo, znam za{to je pobegla.

NELA:

Za{to.

(Ne{to joj diskretno i neodre|eno pokazuje glavom. Ona gleda u njega. Ne razume ga.)

TOTO:

Za se-e...

NELA:

Za {ta?...

TOTO:

Za seks!

NELA:

Au, Toto! Jesi li siguran?

TOTO:

Uh-uhvatio sam je na delu! (Grize usnu od neprijatnosti) Mama ni-i{ta ne zna o tome.

(Nela ga gleda nevericom)

TOTO:

Re-e}i }u ti ne{to, Nela. Sa-amo mi obe}aj da ne}e{ ni-ikome da ka`e{.

NELA:

Obe}avam, Toto.

TOTO:

Ju-ju-julika je kurva! Pudla pro-ostitutka. Kod ku}e nemam mi-ira od pasa. Sve nam d`ukle dolaze i tra-a`e je.

NELA:

Hajde, Toto, pa kako je to mogu}e.

TOTO:

Ne-ego? Iz raz-o~aranja. Ona je ne-ekada imala sta-alnu vezu. Dodu{e sa me-me{ancem, poluseterom, a-ali finim. Ne mogu da ka`em... Ali ju je on napusto. Po ceo je dan, sirota, cvi-ilela ku}i. A, je-ednog dana, u naj-najve}em razo~aranju ...

NELA:

(Gleda ga ne trenuv{i) Da?

TOTO:

...po-popeo joj se kom{ijin {kotski ov~ar. Ov-ov~ar, zamisli, Nela...Ma-ama je bila o~ajna. Ce-eo dan je sirota gre-gre{ila note. Kao da je znala {ta nes ~eka sa tom malom ku-ku-ku...prostitutkom. (Skrhano) Od tada se pustila u pro-promet.

(Nela ne isusti ni re~i. Samo sedne na klupu.)

(Sonce zalazi. Scenata tone u polumrak)

NELA:

(Otsutno) Ona se nikada ne}e vratiti.

TOTO:

U-uvek se vra}a... Mi-islim, i opet ode. Kuu-urva mala.

NELA:

Nemoj tako, Toto. Ne volim ru`ne re~i.

TOTO:

Ni-ni ja, Nela.

NELA:Vi `ivite sami, Toto - tvoja maljka i ti?

TOTO:

Sa-sami, ali sa mnogo lju-ljudi.

NELA:

Kako to?

TOTO:

Mama daje ~a-asove klavira. Sle-epa je i po ceo dan sedi ku}i. Bila je profesor mu-uzike. A sa-ada je u penzija.

NELA:

Jel’ i ti svira{ klavir, Toto?

TOTO:

La-autu.

NELA:

Lautu? To je mnogo stari instrument.

TOTO:

Ostatak iz pret-thodnog `ivota !

NELA:

(Nasmeje se i toplo ga pogleda) Nema prethodnog `ivota Toto. Ni narednog, samo ovog. Sino} si mi ti spasao `ivot.

TOTO:

(Samouvereno nji{e glavom) Ne ja, Ne-ela. Tebi je tako bilo pi-isano.

NELA:

Ne verujem u takve stvari, Toto. Mi pi{emo svoje `ivote. Kako dramaturzi svoije komade. (Najednom se priseti) Toto, vidi {ta sam napravila za tebe.

(Iz ta{ne vadi lutku, Totovog dvojnika.)

TOTO:

(Odu{evljeno) Ee-ej, pa to-to sam ja!

NELA:

Neka ti dr`i sre}u Toto. (Ustaje) Druga~ije nisam mogla da ti se zahvalim. Seti me se ponekad. Zbogom, Toto.

TOTO:

(Sko~i, veoma uzbu|en) ^ekaj…gde-de to ide{, Nela!

NELA:

Ku}i. Da poku{am da ne{to napravim od sebe. Ne `elim da me i no}i sa~ekuju na ovoj klupi. Zna{ Toto, mo`da }u po~eti da radim. @elim da napravim jednu pretstavu. Mo`da je taka kako si mi ti rekao. Mo`da su nam stvari zaista unapred zapisane.

TOTO:

Od-li~no, Nela, sa-amo napred.

(Ona pokriva lice dlanovima i po~inje da pla~e. Toto ostavlja svog dvojnika na klupi i pritr~i joj)

TOTO:

[ta-a je sad?

NELA:

(Kroz pla~) Mnogo sam nesre}na, Toto!

(Polako je, ne`no zagrli; taa mu se prepu{ta. Ostaju tako)

(Mese~ina menja svetlost, ponovo je sve obojeno u nestvarni srebrni sjaj. On podigne glavu. Lice mu je osvetljeno nestvarnim zracima. Po~inje da govori tiho, samouvereno. Ne muca.)

TOTO:

Normalno, Nela. Ti se bori{ da iza|e{ iz kruga i to ti daje snage. Treba da iza|e{ iz ljuske. I lutka gusenice strada dok se ponovo ne pretvori u peperugu. Trebala bi da sama ispili{ sopstvenu sre}u, Neli.

NELA:

Kako to ~udno govori{, Toto.

TOTO:

Svi ~udno govorimo Nela. Zato se ve}ina i ne sporazumeva me|u sobom.

(On ponovo spusti glavu na njeno rame.)

(Smra~i se, kao da njihov zagrljaj traje dugo. Na nebu, nad klupom, ponovo se pojavljuje `uta polumese~ina. Njihove siluete se nalaze u njenom svetlom polukrugu.)

NELA:

Toto, ja te sasvim razumem.

TOTO:

I ja tebe, Nela.

NELA:

Da bi do{ao do sre}e trebao bi, zna~i, da pati{...

TOTO:

Normalno. Sve je krug. ^akra. U prethodnom `ivotu bila si sre}na. Jesi li ~ula za metempsihozu, reinkarnaciju i palingeneziju?

NELA:

[ta je to, Toto?

TOTO:

Besmrtnost, Nela. Svako se od nas ve} jednom rodio i iznova }e se roditi. Svi mi imamo i prethodne `ivote. Ranije si ti bila sre}na, sre}na }e{ ponovo biti.

NELA:

U idu}em `ivotu?

TOTO:

Mo`da i u ovom, to niko ne zna. Sve je krug. Ednom si gore, zatim dole... Samo {to niko ne zna kada se krug zatvara i {ta je, onda, gore, a {ta dole.

NELA:

Sada sam dole. Sigurno nisam gore.

TOTO:

To je to~ak, Neli. Sve je jedno te isto. U okretanju se gubi zna~enje. Iz nesre}e mo`e proiza}i najve}a sre}a. ^akra se neprekidno kre}e.

NELA:

(Osmehne se) Mo`e{ li mi re}e {ta sam bila u tom `ivotu?

TOTO:

(Upe~atljivom ubedljivo{}u) Princeza, lepotica, pa kraljica.

NELA:

(Ponovo se osmehne, godi joj) A, ti Toto?

TOTO:

Ja? (Zamisli se) Klovn ili ludak, jo{ uvek ne mogu da odredim. Mo`da i jednoto i drugo. U svakom slu~aju, nikakav usamljenik. Zato sada imam tako mnogo prijatelja. Tako mi je bilo pisano. Uskoro }u videti {ta sam to nekada bio.

NELA:

Da vidi{? Gde da vidi{?

TOTO:

U mese~ini, Nela. Na punoj mese~ini, mo`e{ videti svoj prethodni lik. Kao u za~aranom ogledalu.

NELA:

Kada je puna mese~ina?

TOTO:

Sutra.

NELA:

(Uzdahne) Eto, i ovu sam no} do~ekala u parku. Umorna sam Toto.

TOTO:

To je od Nje…od mese~ine. Rekao sam ti, sutra }e biti pun mesec. A to stra{no zamara. Idi sad Nela, odmori se. Sanjaj lepe snove. Ovoj je ionako ru`an.

(Nela odlazi. Toto se zagleda za njom)

TOTO:

[to li si bila u prethodnom `ivotu? Lutka, mala moja. I ti si oduvek bila obi~na lutka na konopcu.

(Vadi u`e iz d`epa. Prebacuje ga preko sijalice. Uzima om~u u rakama. Gleda je. Stavlja je oko vrata, a zatim u`e vezuje oko ruke. Po~inje da vu~e njegov kraj drugom rukom - ritmi~no nji{u}i glavu – vezanom rukom. Kako lutka na koncu. Jedan-dva-tri, jedan-dva-tri... Jedan zrak pada na njegovu lutku-dvojnika, oktivaju}i joj razjapljena usta i izras nemoga krika.)

(Zatamnjenje)