(Klupa ispod uli~ne sijalice u parku. No}. Na nebu svetli srebri mese~ev srp. Sijalicata e uga{ena. Pod njome, le|ima okrnuta publici, sedi Nela. [mr~e, o~ito pla~e.

Pred nju, jedva je i prime}uju}i, prolazi Toto, jedan neobi~ni tip koji ne{to tra`i unaokolo. Zastajkuje i pogleda je. Ztim izlazi sa scene. Ponovo se vra}a, pojavljuju}i se iza klupe, bli`e publici.

TOTO:

Julka!

(Nela prestaje sa jecanjem. Diskretno okre}e glavu ka njemu)

TOTO:

Julkice, gde si. Ajde du{o nije fe-fe-fer. Ja-avi se, Juli-ijana!

(Nela po prvi put pogleda u njega)

TOTO:

Iz-vinjavam se, da mo`da niste videli da nije tu negde pro{la je-edna onako mala i {ar-mantna ...

(Nela se okrene napred i brizne u pla~)

TOTO:

(Iznena|en) Ama, ~ekajte mo-olim vas. Nemam nameru da vas ras-ras... @e-eleo sam samo da vas pitam jeste li videli moju Julkicu. Ra…rastali smo se pre sat-dva. Ostavila me ku-u}i. Zna ona tako, da po-onekad spra-a{ti. A ja je po-osle tra`im. I na|em. E-evo pre ~as vremema, sedeli smo ku-u}i, ja gledao ko-o{arku na televizoru i pio soki} od bo-orovnica, i eto... Znate mo-oram piti sok od borovnica, le-ekar ka`e da sam stra-a{no slabokrvan. Ne-ne ka`e to meni - ma-mami ka`e. A u stvari ne-ema veze! Ni-isam uop{te sla-abokrvan. (Kiko}e se, pauza, uzdah) I taka to... Julijana mi...mi ja spra{tila. Do-ok sam pio so-ok.

NELA:

(Bri{u}i o~i, tiho) Znam takve.

TOTO:

(Prijatno iznena|en reakcijom) Mo-olim!?

NELA:

Sebi~ni gadovi.

TOTO:

Ne-e, izvinjavam se. Julija ni-ije sebi~na. P-prile`na je. Za {etnju, mislim. I slo-slo-slo...

NELA:

(Bezvoljno mu poma`e) Slobodna.

TOTO:

Slo-bodoljubiva!

NELA:

Od slobodoljuvih stradaju ostali.

TOTO:

Ne-e verujem.

NELA:

Kako ne. Zar vi sada ne stradate?

TOTO:

K-ko, ja?! Bo`e pazi. Ba-ba{ mi e prijatno. [e-etam se ov-vako. Parkom. Fi-fiino-lepo...

NELA:

...i gledate u svaki grm, okre}ete se na svako {u{tanje, zagledate se u svaku senku ...

TOTO:

(Zainteresovano) Ej, kako to-to znate?

NELA:

(Raspla~e se)

TOTO:

Ne-e-mojte, eve ja odmah idem ...

(Toto po~ninje da se povla~i)

NELA:

(Mrmlja ne{to u pla~u)

TOTO:

(Podvrativ{i se) Mo-olim?

NELA:

(Kroz pla~, razgovetnije) Nemojte i}i!

TOTO:

Ama, kako sad! Ja ovde, vi-i pla~ete, Julijane ne-ema. [to }e ljudi da ka`u?

NELA:

(Kroz pla~) Nema vi{e ljudi!

TOTO:

E-e, kako nema! Tu-u{ta ih je. Puno je pa-arova u parku. Pro-osto treba da pa`i{ gde staje{. Moo-~e{ nagaziti nekoga. A oni koji dolaze sami, ti su vam vo-oajeri.

(Nela za~u|eno pogledne u njega)

TOTO:

(Prene se) N-ne. Ja ni-isam sam. Ja samo tra`im Ju-ulijanu. (Okre}e se, vi~e) Ju-Juulika! Julija-a-ana! Javi se bre, srce moje, mo-olim te!

(Sve ostaje isto. Nela zagledana vo njega, a on zagledan u prazno )

TOTO:

Idem ja.

NELA:

(Okre}e se na klupi ka njemu, o~ito `eli da ga zadr`i) A, ona... koliko joj je godina. Jeli mlada?

TOTO:

Ve-oma.

NELA:

I kako izgleda?

TOTO:

Crnka, le-epih kovr|a.

NELA:

Mislim da }u ponovo da zapla~em.

TOTO:

Ja idem.

NELA:

Nemojte molim vas. Ovde je stra{no.

TOTO:

Pa-pa {to ne odete i vi?

NELA:

(Pla~no {mrke) I ja tra`im nekoga.

TOTO:

Stvarno? A ko-oga to?

NELA:

(Rastreperenog glasa) Isto kao vi!

TOTO:

I vi tra`ite Juliku?

NELA:

Ne, bre. Jednu li~nost, crne kose. Kovr|avu. Isto kao vi.

TOTO:

Mol...? Ka-akvu li~nost. Ne tra`im ja nikakvu li-i~nost.

NELA:

[ta onda tra`ite, pobogu?

TOTO:

Pa pu-udlicu. Pudlicu moje mame.

NELA:

Gospodine, vie ste bezobrazan.

TOTO:

Za-a{to, bre!

NELA:

I nisam vam ja nikakva "bre", leste li razumeli! Kako vas nije stid. Dovodite me u zabludu, terate da vas sa`aljevam, da vam se ispovedam i sve to u trenutku slabosti. A ja vas uop{te i ne poznajem.

TOTO:

(Pru`a joj ruku) Toto! Mislim...T-oto je za prijatelje. Ina~e, oficijalno Te-eodor. Drago mi e.

NELA:

(Posle premi{ljanja, smiruje strast, prihvata mu ruku, tiho) Antonela, tako|e.

TOTO:

Eto. Pro-oblema vi{e nema.

NELA:

Nije da nema...Imamo ih oboje.

TOTO:

...Mi-islim sa upoznavanjem. Ja ne znam za{to lju-udi moraju da se u-poznaju. Ja mnogo volim da sedim i raz-zgovaram sa nepoznatima. A, vi Anto-nela?

(On seda na klupu, ona ustaje. On je za~u|eno pogleda. Ona se zbuni.)

NELA:

Mo`e i Nela, Teodore.

TOTO:

E-ej nemoj Teodor! Bolje je To-toto. Toto je za bliske. I ma-ama me zove To-Toto.

NELA:

Jas sam za vas bliska? Pa mi se jedva i poznajemo.

TOTO:

I {ta sad? Da se ponovo upoznajemo?

NELA:

(Po prvi se put nasmeje) Ne. Nisam to mislila. Mislim: eto prvi vas put vidim, a vi se tako slobodno pona{ate. Ne mislim time da vas vre|am.

TOTO:

Ne-ema veze. Ja sam ta-akov. Mama mi ka`e da brzo sklapam poznanstva. [ta-a ja znam.

NELA:

Imate li mnogu prijatelja, Toto?

TOTO:

Eh-he! Po-onekad ne mogu da ih se o-otarasim.

NELA:

Blago vama!

TOTO:

A, {ta, vi ih ne-emate!

NELA:

(Tiho) Ne.

TOTO:

Ni-ikoga?

NELA:

Ne.

TOTO:

[-{ta ne? Imate ili nemate?

NELA:

(Brizne u pla~) Ne znaam!...

TOTO:

Ej, Nela ne-ne pla~ite, majke ti. Pla-akanje ne mogu podneti. To-oliko mrzim to cimoljenje da u februaru teram ~ak i ma~ke sa pa-parenja. (Pogledne je) A, ka-ako to ne zna{?

NELA:

Do ju~e sam imala samo njega...

TOTO:

Cr-crnog pu-pu...

NELA:

(Nervozno potvr|uje glavom)

TOTO:

...pudla?!

NELA:

Kakvog pudla, bre!

TOTO:

Pa, ja-ja Juliku - pudlica. A ti - ma{ki rod od toga - pudl!

NELA:

(Kroz pla~) Verenika, Toto! Mene nije napustio nikakav pas. Ostavio me verenik!

TOTO:

(Hladno) To-to ti je isto. Pse-eto!

NELA:

Nije Toto. @ivota mi. Bio je veoma dobar!

TOTO:

Kako da ne. Bio je on dobar kolko sam ja bio ge-eneralni direktor ovog parka! Nema veze! Pri-i~e za malu decu.

NELA:

Ali on me je voleo.

TOTO:

Is-skoristo te!

NELA:

Ne!

TOTO:

Upotrebio te i od-bacio!

NELA:

Ne!.

TOTO:

Prevario te. Zloupotrebio. Gde ti je ina~e ver-ver...de~ko, a?!

NELA:

Ti si |ubre!

TOTO:

Ma ha-ajde-de!

NELA:

Gad si, ete to si!

TOTO:

(Mirno, znala~ki) Ti-i si pravi ovan!

NELA:

A, ti si slon!

TOTO:

Pa-pardon. Toga nema u horoskopu!

NELA:

A, toa! (Ispovedno) Ne... ja sum riba.

TOTO:

(Ube|eno) Nema {ansi, srce. O-ovan!

NELA:

(Popu{ta) Otkud zna{?

TOTO:

(Odva`no) Ja sam as-strolog i hiromant!

NELA:

Zaista, Toto?

TOTO:

Ne-ego! Po-oznajem tajne nauke. Gle-edam u zvezde i ~itam iz dlanova.

NELA:

Jeli, a kako si mi pogodio horoskopski znak?

TOTO:

(Nerado) Pa, gle-edam i u pri-priveske! (pokazuje na lan~i} na njenom vratu)

NELA:

(Razo~arano) E, ba{ si neki znalac! Tajne nauke, luk i voda.

TOTO:

A, pa-pardon! (Zna~ajno) Sve je zapisano u zve-ezdama!

NELA:

(Ironi~no) ...a najvi{e na privescima, jel’da gospodine?! (Promenjenog ton) On... je bio riba! Na zlatnom privesku…

TOTO:

…Koji si mu ti kupila.

NELA:

Ta~no.

TOTO:

Ako mene pita{, on je bio bi-bik !...

NELA:

(Iskreno iznena|ena, priznaje) Jeste. Otkud znae{ ?!

TOTO:

Mi-islim: vo, govedo, mislam on e obi~na sto-oka!

NELA:

Nemoj tako Toto. Ja ga jo{ uvek volim.

TOTO:

Kako da ne, Nele. Samo stoka je mo-ogla da ti to uradi. A ti si stra{na `enska, Ne-ela.

NELA:

Misli{?

TOTO:

Si-igurnan sam.

NELA:

Bio je veoma ne`an samnom, Toto.

TOTO:

Eh, ne znam ja!..

NELA:

Otkud zna{?

TOTO:

Pa bi-bik sa ovnom! Stra{no se sla`e.

NELA:

Misli{: za{to oba znaka imaju rogove?

TOTO:

Ne, bre Nela. Po ho-horoskopu.

NELA:

A, to... (]utii, opet pla~no) On mi nabio rogove. Sa mojom najboljom drugaricom. Drugi su mi pri~ali o tome, a ja nisam `elela da poverujem. Sve dok ih nisam uhvatila na delu. Sino}. Na ovoj istoj klupi. Napravila sam skandal. Ne znam {ta joj sve nisam rekla!..

TOTO:

A, nje-emu?

NELA:

(Prezirno) Njemu? Njega nisam ni pogledala! @elela sam da ga zaboli!

TOTO:

A njega, ba{ zabolelo, jel’da! I posle, te na-apustio, tek tako?

NELA:

Ne! Nikako.Pre toga mi je udrio {amar~inu.

TOTO:

A-auu!

NELA:

(Ne`no) Jo{ uvek ose}am njegovu ruku na obrazu.

TOTO:

Ta-ako te jako klepio?

NELA:

(Krikne u pla~) Ne, bre! Tako ga mnogo volim!

TOTO:

A-a, to?! D`abe ti je, Nela. On-on tebe ne zaslu`uje!

NELA:

Znam, ali ja bez njega ne mogu. Zajedno smo radili. Bio mi je {ef.

TOTO:

E-ej, ti-ti si se-ekretarica?

NELA:

Lutkarka.

TOTO:

[-{ta?!

NELA:

Pravim lutke. Pozori{ne. On je reditelj u lutkarskom pozori{tu. Zna{ li ti koliko sam mu ja lutki napravila!

TOTO:

(Odu{evljeno) Ti si lu-utka, Nela!

NELA:

(Razgoropadi se) Slu{aj ti, meni ne trebaju ni tvoji komplimenti, ni tvoje udvaranje, jel’ ti jasno!

TOTO:

Mi-mislio sam, on se tobom poigrao kao sa o-obi~nom lutkom, Nela. I nemoj odmah da se lju-uti{.

NELA:

Poigrao, to... da. A, znae{ li kako smo samo lepo sara|ivali?...

TOTO:

Eh!

NELA:

... On je znao da me odlepi od zemlje. Dok sam bila sa njim `ivela sam kao u nekoj pri~i. Kao u bajkamo koje smo igrali u na{em pozori{tu. Ja sam, Toto, u svakoj lutki unosila deo sebe. ^asna re~.

TOTO:

Vi-idi se.

NELA:

Mislila sam, napravi mu je, {to lep{u. Zaslu`uje. Ostavi u lutki deo sebe. On }e joj dati `ivot. Lutka ili ti, svejedno. On vas obe o`ivljava.

TOTO:

Dosta, Nela. Ne-e mogu vi{e da te slu{am. On je tebe uni{tio, a ti ga tu jo{ i hvali{. Ba-a{ si pravi ovan, Nela.

NELA:

A ti si stvarno slon, Toto. Ja ti doveravam svoje tajne, a ti me jo{ i vre|a{. [ta ti, u stvari, `eli{ od mene? (Sumnii~avo go pogleda) Slu{aj ti, da ti ne misli{ da sam neka jevtina `enska {to uve~e {eta parkovima i lovi mu{karce pla~ljivim pri~ama, a?!

(Ona ustaje i `eli da ode.)

(Mese~ina menja svetost. Svetlo se smanji sve potone u ~udni, plavi~asti sjaj. ^uje se {umoljenje li{}a od zasiljenog vetra.)

(On se okrene prema njoj. Nekako je ~udno promenjen.)

TOTO:

(Iznenadno, ~udnim tonom) Ti-ti si princeza, Ne-nela!

(Ona staje u mestu. Podi`e glavu ka nebu. Okre}e se njemu. Oboje }ute.)

NELA: Kako sve ~udno izgleda. Oblak je izgleda pokrio mese~inu.

(To traje na kratko. Posle se sve vrati u pre|a{nji izgled.)

TOTO:

(Zbunjeno) Iz-izvini. Ispustilo mi se.

NELA:

Ti si dobar ~ovek Toto. Oprosti mi.

TOTO:

(Raspolo`enije) E-ej, nemam {ta da ti pra{tam. Nela, tebi trebaju ljudi. Ti ne sme{ biti sama. Te-ebi tebaju razgovori, smeh, rastere}ivanje, Nela.

NELA:

(Praznog pogleda) Nemam s kim da razgovaram, Toto. A i ne smeje mi se vi{e. @eli{ li da ti priznam za{to sam ovde do{la?

TOTO:

Da bi na{la nje-ega i da ...

NELA:

(Hladno ga prekida) Do{la sam da se ubijem, Toto. @elim da se obesim. Evo pogledaj (vadi u`e iz ta{ne) ^ak sam odabrala i drvo. Eno ono drvo tamo, ispod one sijalice. To sam smislila da bi me br`e na{li. Ne `elim da visim predugo. (Pauza, a zatim...) Lagala sam te, Toto. Nije me ostavio ju~e. Oti{ao je pre pola godine. Tu, na ovom mesto. Ostavio me prenera`enu na ovoj istoj klupi. I nije bilo druge. Sve sam to izmislila. (Pla~e) Za{to jer sam sta-ara! Jer on bi on `eleo decu, a ja ih ne bi mogla imati. Otkud on zna, |ubre jedno pokvareno! Otkud on zna!

TOTO:

Ne-la! [-{ta to govori{, Ne-la!

NELA:

(Podse}a se, hvata je talas besa) Do sada je trebalo da visim. Ti si me spre~io! Jedan slu~ajni, izgubljeni tip. Jedan dosadni voajer ili pri~ljivac koji tra`i `rtve po parku...

TOTO:

(Zbunjeno) I-izvini, ni-isam `e-eleo da sme-etam…!

NELA:

... Ajde, be`i odavde! Ma, hajde, bre, idi ve} jednom! Porazgovarao si, popunio svoje vreme. [ta jo{ ho}e{? Eto, saznao si sve. Umesto ko{arke na televiziji, video si jednu blesavu `ensku u parku. Idi bre, ajde idi kod mame, idi da pajki{! Mo`da ti se i ku~ka vratila. Idi ku}i, tvojima, pijte sok od borovnica i `ivite sre}no, ve~no i dosadno k’o u pri~ama!...

TOTO:

Z-za{to me vre|a{, Neli? Jesam li ja tebe uvredio ne~im? A, kako smo samo lepo razgova-varali?

(Nela je zbunjena, izvan sebe, zuri u njega)

TOTO:

Da-aj mi ruku, Nela!

(Ona mu je mehani~ki podaje. Toto joj uzima u`e iz ruke i stavlja ga u d`ep)

(Mese~ina ponovo menja boju. Scenu osvetljava krug nestvarne srebrne svetlosti. Oni su u njemu.)

TOTO:

(Otvara joj dlan i zagleda se u njega; izmenjenim tonom) Ne, ti se ne}e{ obesiti. Ni ve~eras, ni bilo kad. Ima{ duga~ku liniju `ivota. Ti }e{ do`iveti duboku starost, ima}e{ ispunjen `ivot.

NELA:

Ja }u se no}as ubiti.

TOTO:

Nije ti taka pisano. Vidim ti ceo `ivot. Jasno. Jasije no {to mo`e{ i misliti. Majka ti je bila lutkarka. Otac, glumac u lutkarskom pozori{tu. Oca se ne se}a{. Napustio vas je brzo iza tvog ro|enja. Ona je umrla rano. Rasla si sama. Njihove se linii ujedinjuju. Ti }e{ biti i jedno i drugo. I lutkarka i glumica. Stvori}e{ divne predstave. One }e te osloboditi sudbinskih veza. Rasturi}e{ mu~ni krug tvoje majke i otvoriti svoj, nov, ~ist, i lep.

NELA:

Ti ne muca{ vi{e!

(Mese~ina ponovo vra}a svoj stari `utnjikav sjaj.)

TOTO:

(Starim tonom) Ka-ako ne!

NELA:

(Podi`e glavu ka nebu) Oblak odlazi. A ti nisi ni jednom promucao.

TOTO:

De-e{ava mi se. Retko. Ka-ada se zanesem, ponekad ova-ako....

NELA:

Ono {to si mi kazao, to sve pi{e tu?

TOTO:

O-o, mnogo vi{e.

NELA:

Za{to me la`e{ Toto?

TOTO:

(Odse~no) Za{to mu se ne osveti{, Nela!

NELA:

Ja, njemu? Pa on me je izludeo. Vidi me na {ta li~im. On je mene upropastio, kako ja mogu da se njemu svetim!

TOTO:

Rodi dete, Nela. Ne jedno, mnogo dece. Nije li te ostavio jer se bojao da ne}e{ imati dece? Poka`i mu, Nela. Odr`i mu lekciju. Nek’ vidi {to sve mo`e{. Napravi najbolju lutkarsku predstavu. Bolju od bilo koje njegove. Sama. Sve sama. Neka vidi, gad, {ta je u tebi izgubio.

NELA:

Ne mogu, Toto. Lekari su mi rekli da nikada ne|u imati dece. Zbog njega. Terao me je da ih abortiram. "[to }e nama deca, govorio je, vidi koliko ih imamo u pozori{tu". Sada vi{e nisam sposobna da pravim decu.

TOTO:

Pravi, onda, lutke Nela. Njima daj `i-`ivot!

(Nela zuri u njega. Zatim, zami{ljena, ide. Okrene se.)

NELA:

Toto, ho}emo li se videti opet?

TOTO:

Kadgod to `eli{, Neli. Ja sum u-uvek tu.

(Ona je jo{ uvek prenera`ena od svega {to joj je Toto rekao. Odlazi. Toto seda na klupu, le|ima okrenut publici, gleda u mladu mese~inu.

Srebreni sjajni srp polako od{eta svodom i izgubi se.

Na nebu ble{}u rojevi zvezda.)

TOTO:

Danica je u Malim kolima ... A, Julije jo{ uvek nema!

(Zatamnjenje)