Makedonskoto sovr{eno ustroeno pismo - supstrat za site drugi azbuki

        Sledstveno, GLASOVNIOT SISTEM na OFICIJALNOTO SOVR[ENO USTROENO PISMO na DREVNITE MAKEDONCI, spored dosega{nite na{i soznanija, ima 35 glasovi obele`ani so 35 poedine~ni znaci, no ako se ima predvid faktot deka toa bilo vreme na prete`no zatvorenite slogovi i vo periodot na DISCIPLINIRANOTO PISMO na takanare~eniot KONTINUIRAN MAKEDONSKI JAZIK, t.e. vo vremeto koga najmnogu se upotrebuval TEMNIOT VOKAL, koj nemal POSEBNO IZDIFERENCIRAN ZNAK, a imal IZVONREDNA UPOTREBNA GLASOVNA VREDNOST, toga{, zaedno so TEMNIOT VOKAL i so takanare~enite SPECIFI^NI MAKEDONSKI (SLOVENSKI) GLASOVI, GLASOVNIOT SISTEM na MAKEDONCITE vo drevnosta se sostoel najmalku od 36 glasovi. Ovoj podatok e u{te eden MARKANTEN DOKAZ pove}e deka OFICIJALNOTO SOVR[ENO USTROENO USTAVNO PISMO na drevnite MAKEDONCI pretstavuva pridobivka na MAKEDONSKATA CIVILIZACIJA, a ne kako {to tvrdi ZVONIMIR KULUNXI] (Istorija na pismoto, Zagreb 1957, str. 571) deka navodno “Staroslovenskata kirilica fakti~ki poniknala od gr~koto uncijalno pismo od IX vek, koe redovno se vika ustavno” i deka navodno “od gr~kata uncijala se zemeni 23 bukvi nepromeneti, ili malku izmeneti...” Isto taka, e vo zabluda i celosno e pogre{en stavot na ZVONIMIR KULUNXI] (n.d., str. 425) koga tvrdi deka “...samo sirisko - palestinskite Semiti go dale geniot, koj go izumi azbu~noto pismo od koe nastanale site minati i sega{ni azbuki” od prosta pri~ina {to NAJSTARITE SEVERNOSEMITSKI NATPISI datiraat od XVII v.p.n.e. Isto taka, denes izgledaat nadminati, neargumentirani i celosno napu{teni teoriite na DAVID DIRINGER i na drugi zapadni nau~nici deka navodno “....istoriskite izraelski plemiwa se kreatorite na azbukata”.

 

Sporedbena analiza na varijanti od drevnomakedonskata azbuka so sovremenata makedonska azbuka

        Imaj}i ja predvid starosta na drevnomakedonskite natpisi, jasno sleduva deka MAKEDONSKATA CIVILIZACIJA go dala SUPSTRATOT na site PODOCNE@NI DERIVATNI AZBU^NI PISMA, koi imaat zna~itelno reduciran broj na glasovi i znaci i koi se prisposobeni i soodvetni na GLASOVNITE SPECIFIKI na poedine~nite NARE^JA ili JAZICI. Taka, na primer, takanare~enoto VIN^ANSKO PISMO od okolu 4.500 g.p.n.e., t.e. azbukata na VINDITE od okolinata na Vin~a ima samo 26 glasovni vrednosti na svoite grafemi; takanare~enoto FENIKISKO AZBU^NO PISMO od okolu 1150 g.p.n.e. e samo so 22 znaci; takanare~enata ETRURSKA AZBUKA od okolu VIII v.p.n.e. imala samo 26 glasovni vrednosti na svoite grafemi vo etrurskata elementa, a takanare~enata VENETSKA AZBUKA samo 24 bukvi; takanare~enoto GR^KO AZBU^NO PISMO od okolu IX v.p.n.e. imalo 22 bukvi, a takanare~enata klasi~na GR^KA AZBUKA ima 24 bukvi i, se razbira, ima dopolnitelni 8 ortografski i 2 fonetski dvoglaski (diftonzi); takanare~enoto LIDISKO PISMO od okolu VII v.p.n.e imalo 22 znaci, a takanare~enoto LIKISKO PISMO od okolu VI v.p.n.e. bilo samo so 20 bukvi, ta sli~ni bile i takanare~enite FRIGISKO PISMO od okolu 750 g.p.n.e., PAMFLISKO PISMO i KARISKO PISMO od okolu 600 g.p.n.e.; takanare~enata STAROEVREJSKA AZBUKA od 1150 - 1050 g.p.n.e. imala samo 22 bukvi; takanare~enoto RUNSKO SKANDINAVSKO PISMO imalo 26 bukvi; takanare~enata DVOGLASNA KARATEPSKA AZBUKA od VIII v.p.n.e. imala samo 20 bukvi; PUNSKOTO PISMO od okolu V v.p.n.e. imalo samo 22 bukvi; takanare~enoto ANTI^KO LATINSKO PISMO ima 6 samoglaski, 16 soglaski i 6 diftonzi, odnosno samo 22 bukvi itn. Me|utoa, samo SPECIFI^NIOT MAKEDONSKI GLASOVEN SISTEM na PRAISTORISKITE MAKEDONSKI AZBUKI bil vistinskiot PROTOTIP za da se ponudat 38 bukvi za SREDNOVEKOVNATA MAKEDONSKA GLAGOLICA i 44 bukvi za SREDNOVEKOVNATA MAKEDONSKA KIRILICA vo koja brojnata vrednost ponekoga{ se razlikuva od taa vo GLAGOLICATA.

Sporedbena analiza na takanare~enite
Fenikisko i Latinsko pismo

Sporedbena analiza na takanare~enoto Etrursko, Latinsko i Vin~ansko pismo

Sporedbena analiza na srednovekovnite makedonski azbuki takanare~enite Glagolica i Kirilica

 

          Imaj}i gi predvid DREVNOMAKEDONSKITE NATPISI, ve}e i kalu|erot CRNORIZEC HRABAR od prvata polovina na X v.n.e. so svojot trud
        "O PNSMENHX" ("ZA BUKVITE ") ni stanuva mnogu pokonkreten i pojasen koga veli: “Porano Slovenite nemale knigi, tuku so crti~ki i reski ~itaa i gataa, bidej}i bea pagani”. Duri dobiva izvonredna konotacija negovata konstatacija deka ne mo`e podobro da se napi{e so gr~ki bukvi ”...bog ili `ivot, ili yjelo, ili crkva, ili ~ekawe, ili {irina, ili jad, ili otkade, ili mladost, ili jazik i drugo sli~no na ova ”. CRNORIZEC HRABAR vo po~etokot na X v.n.e. nikade ne veli deka SLOVENITE bile nepismeni, kako {to toa bukvalno go sfati prof. KRUME KEPESKI (Gramatika na makedonskiot literaturen jazik za u~ili{ta od II stepen, Skopje 1972, str. 10) deka navodno “Vo svojata tatkovina Slovenite nemale pismo”, tuku, naprotiv, i CRNORIZEC HRABAR svedo~i i nie ve}e denes sme vo sostojba da de{ifrirame sé toa {to drevnite MAKEDONCI “... so crti~ki i reski ~itaa i gataa”, bidej}i tie go imale sostaveno ne samo najstaroto PRASLOVENSKO PISMO, tuku i najstaroto SOVR[ENO USTROENO AZBU^NO PISMO za OP[TA i TAJNA UPOTREBA vo po{irok kontekst.